Željko u ringu, NIS na ivici | U reketu sa Teškim centrom

Šta se dešava kad Partizan više nije sportski klub nego poligon moći? Zašto odlazak Željka Obradovića postaje politička priča, a ne samo sportska? I kako se sve preslikava na NIS - energetsku kompaniju koja može da povuče celu ekonomiju u recesiju?

U petoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa Nenadom Gujaničićem i Cvijetinom Milivojevićem o tri sudbinske tačke Srbije 2025/2026:

raspad sistema u Partizanu i pitanje da li je Obradovićev odlazak jedini način da klub preživi;

NIS kao geopolitička detonatorska kapisla - šta poruka Moskve znači za Beograd, i koliko je Srbija blizu ekonomske krize;

institucije koje faktički više ne postoje - od “Ćacimistana” u centru Beograda, do parlamenta koji radi kao kulisa.

Ovo je epizoda o državi u kojoj se sport, energetika i politika slivaju u jednu istu priču: nedostatak institucija, koncentracija moći i ekonomski model koji puca na svim tačkama.

Ključne teme:

NIS kao poruka Moskve Vučiću

Kako politika koristi Partizan i Željka Obradovića

Sport kao instrument vlasti

Kriza ruskog kapitala i pad vrednosti NIS-a

Kako politička kontrola određuje rezultate

Zašto opozicija ne razume trenutak

Šta znači gubitak poverenja investitora

Da li je Srbija pred ciklusom ekonomske krize?

(podcast “Albatros News”, emisija “U reketu sa Teškim centrom”, voditelj Nenad Zorić, 5.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=RnTC6nTUPX0

Krstić i Cvijetin u žestokoj raspravi u studiju Blica uživo: SNS ili studenti - ko ima veću podršku?

(www.blic.rs, Blic TV, emisija „Blic uživo“, voditeljka Ivana Mastilović – Jasnić, 4. 12. 2025)

https://www.youtube.com/watch?v=TU0HQiRaI9w

Politički opstanak veća briga od vlasti: Opozicija pokazuje znake života, sledi li ukrupnjavanje

Flert opozicije i studentskog pokreta propao je na samom početku. Opozicija je ipak, kao dosadan zaljubljeni muškarac, uporno pokušavala kako na suptilne, tako i na nametljive načine, da zainteresuje mlade buntovne ljude da ih uzmu u razmatranje. Kada se na kraju ispostavilo da od te veze neće biti ništa, opozicija je rešila da učini ono što joj je jedino preostalo - da se posveti samoj sebi. Ako ćemo pravo - ne bi bilo ni pošteno da se opozicija šlepa uz studentski pokret, kada već deceniju i po nisu uspeli da mobilišu ni približno ljudi koliko je omladini pošlo za rukom za svega nekoliko meseci.

Ne može da škodi

Pokret za preokret, sa samo jedinim istaknutim članom - Jankom Veselinovićem, najavio je ujedinjenje sa Strankom slobode i pravde Dragana Đilasa. Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana potpisali su memorandum o strateškoj saradnji. Prvi koraci u predizbornom ujedinjavanju ili ukrupnjavanju su, dakle, napravljeni.

Koliko će to opoziciji pomoći u vremenu kada će većina glasača sa sentimentom protiv vlasti biti zagledana u takozvanu „studentsku listu“ - nećemo znati dok se birališta ne zatvore. Nije da je opoziciji preostalo mnogo opcija. Alternativa je da ne izađu na izbore, što bi za pojedine stranke značilo samoukidanje. A niko ne ulazi u poduhvat pravljenja stranke da bi je dobrovoljno osudio na odumiranje.

Bilo je i ranije ukrupnjavanja opozicije. Ko se još seća „Saveza za Srbiju“, koji su poredili sa opozicionim koalicijama iz devedesetih. Na kraju, umesto da tako objedinjeni izađu na izbore, doneli su odluku da izbore bojkotuju. Usledila je odluka o rasformiranju, bez da je ostvaren ikakav rezultat, ako izuzmemo organizaciju nekoliko manjih protesta. Potom su se - ponovo ne svi - okupili u „Srbiju protiv nasilja“ i osvojili 65 poslaničkih mandata, ali su se odmah po sedanju u poslaničke klupe razjedinili.

Danas imamo deo opozicionih partija koji učestvuje u radu Skupštine, te frakciju koja bojkotuje rad parlamenta. Postoje stranke koje, za sada stidljivo, govore da će ići na predstojeće izbore i one, poput DS-a, koje poručuju da će podržati studente. Tako je više od jedne decenije jedina konstanta, ma koliko se reči „opozicija“ i „ukrupnjavanje“ stavljale u istu rečenicu, ostala razdvajanje radi sitnih mimoilaženja i krupnih sujeta.

Sada „tradicionalnoj“ opozicija zaista preti nestanak sa političke scene. Prete da ih potope oni koje su godinu dana unazad podržavali. Ako se opozicija ujedini, ovoga puta to neće biti samo borba za vlast, već i za goli opstanak u srpskoj političkoj čaršiji.

Fali identifikacija

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da se među analitičarima provlači teza koja govori da postoje neka istraživanja koja nisu najdostupnija javnosti, a koja kažu da glasači u Srbiji vole ukrupnjavanje opozicije. On pojašnjava da kada se pogleda literatura o izborima i o tome kako se glasači opredeljuju, istraživanja u svetu pokazuju da ako je opozicija fragmentirana, dakle ako je veća ponuda biračima - to ne znači veću izlaznost.

„Jednostavno, nema teorijskog osnova da će neko značajno ukrupnjavanje dovesti do veće izlaznosti. Čak imate situaciju, recimo, da je 2012. godine bila veća izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora nego u drugom. Upravo je ta manja izlaznost, plus beli listići, dovela do toga da Srpska napredna stranka, odnosno Tomislav Nikolić tada pobedi“, podseća Vranić.

Prema njegovim rečima, ono što birači vole jeste identifikacija - da se lako identifikuju sa nekom ličnošću i nekim politikama. Vranić navodi primer da je, ako se vratimo u 2012. godinu, više ljudi tada u Beogradu glasalo za Dragana Đilasa, nego što je glasalo za Borisa Tadića, što je takođe bio jedan od problema Demokratske stranke.

„Dok, recimo, SNS nema taj problem - na svakom nivou se glasa za Aleksandra Vučića. Bez obzira što, u stvari, ne glasate za Vučića. Dakle, ono što birači vole jeste jasna, jednodimenzionalna identifikacija. Kod studenata to je politika - prosto, nemate lidera“, ukazuje Vranić.

On podseća da se poslednji put opozicija značajno ujedinila u koaliciju „Srbija protiv nasilja“, ali napominje da treba voditi računa o vrlo specifičnom kontekstu: prvo smo imali strašnu tragediju u „Ribnikaru“, koja je onda indukovala proteste koji su prerasli u političke. Vranić pojašnjava da smo kao rezultat tih protesta i pritisaka na SNS da raspiše vanredne izbore dobili koaliciju.

„Kako su se izbori završili, tako se opozicija u parlamentu fragmentisala kao da smo, u stvari, glasali za pojedinačne stranke - nije bilo neke veće razlike. I sada, naravno, birači koji to prate, a oni koji izlaze na izbore jesu informisani - meni deluje da je u ovom trenutku njima sasvim svejedno hoće li opozicija izaći ukrupnjeno ili fragmentisano“, ocenjuje Vranić.

Međutim, dodaje naš sagovornik, ono što može da bude korisno za opoziciju, to nisu velika ukrupnjavanja, već „mini-koalicije“, gde se slične stranke grupišu u ideološki slične koalicije.

„Onda imamo vrlo jasnu građansku opciju, to su Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana, imamo socijal-demokratsku opciju, što su Stranka slobode i pravde i Pokret za preokret. Ja bih podsetio da je Zajedno ušla u Demokratsku stranku i to je opet neka leva opcija... Naravno, videćemo šta će se desiti sa desnicom“, objašnjava Vranić.

Problemi sa sluhom

Sagovornik NIN-a skreće pažnju da smo imali pozitivne primere da opozicija može da se koordiniše. Podseća da je bilo i pokušaja glasanja o poverenju Vladi, još pre pada nadstrešnice, kada je opozicija uspela da sakupi više od šezdeset potpisa. Takođe, Vranić predočava da je bilo koordinacije i oko biračkog spiska i REM-a, što je ipak uspelo da natera SNS da popusti u nekim stvarima.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da, u ovom trenutku, jedino što zanima takozvani „antivučićevski“ politički pol u Srbiji jesu vanredni parlamentarni izbori. Po njegovim rečima, glavni akter na delu političke scene u Srbiji kontra vladajućoj koaliciji je, kako ga naziva, „studentsko-narodni pokret“.

„Ja pretpostavljam da bi pravilo nekog političkog fer-pleja značilo da ovi manji akteri na političkoj sceni, a među njima su i neke od tih stranaka - za neke sam čuo, za neke nisam - osluškuju šta u ovom trenutku traži većina birača koja bi glasala protiv vlasti. Ja sam čuo dva glasa: jedan glas je osnovni glas koji ide od 5. maja - ‚tražimo vanredne parlamentarne izbore‘. Pre toga imamo glas koji ide od 1. novembra prošle godine - da se u slučaju tragedije sa nadstrešnicom otkriju svi krivci, nalogodavci i tako dalje. To su dva zahteva koja su, kao što možete primetiti, zahtevi većinske Srbije“, poručuje Milivojević.

On smatra da je uloga tih stranaka, među kojima su i one parlamentarne, da saslušaju glas građana sa ulica, pogotovo što je dobar deo tih građana na izborima 2023. godine glasao upravo za tu opoziciju. Milivojević ukazuje na to da mu je malo čudno da upravo te stranke „kao da ne čuju dobro“ i uporno nastavljaju da kontriraju većinskom glasu građana Srbije.

„Upravo oni faktički daju alibi Aleksandru Vučiću da ne raspisuje izbore. A što bi čovek raspisivao izbore ako dve trećine opozicije učestvuje u radu parlamenta, u radu plenarnih sednica, skupštinskih odbora... Ne smeta im da svakoga dana ‚viziraju pasoše‘ i overavaju na ‚čekpointima‘ na ulazu u ‚nezavisnu državu Ćacistan‘ - to je ona država što se graniči sa Srbijom sa svih strana i koja je u ovom trenutku svoje granice proširila, ako ste bili skoro tamo, do glavnog ulaza u Narodnu skupštinu. Tamo su ti poslednji šatori“, navodi Milivojević.

Prema njegovoj oceni, mi još nismo došli do teme ukrupnjavanja opozicije. Milivojević smatra da je tema da opozicija sasluša i shvati da građani hoće nešto što deo te opozicije neće. On ocenjuje da se očigledno deo opozicije slaže sa predsednikom Vučićem i smatra da ovaj skupštinski saziv treba da opstane još pune dve godine, do kraja 2027. - jer tada padaju redovni izbori. (NIN, nin.co.rs, Miloš Miljković, 26.11.2025)

Празнични попусти на књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (599 дин)

и 6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 900 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Cvijetin Milivojević: Vučić ne sme da ode u Novi Sad, SNS tamo nema političko uporište

 

U razgovoru za emisiju „Marker“, politikolog Cvjetin Milivojević komentariše aktuelnu političku krizu u Srbiji, posebno u kontekstu dešavanja u Novom Sadu i odnosu vlasti prema zahtevima studentskog pokreta. Milivojević ocenjuje da Srpska napredna stranka više nema političko uporište u Novom Sadu i da predsednik Aleksandar Vučić izbegava odlazak u grad jer vlast nije ispunila prvi zahtev studenata – nezavisnu istragu i utvrđivanje odgovornosti za tragediju u kojoj je stradalo 16 ljudi.

On ističe da studenti nisu imali političke ambicije, već su tražili osnovno funkcionisanje institucija. Pošto je vlast odbila taj građanski zahtev, usledio je drugi — raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je, prema Milivojeviću, vlast takođe ignorisala. Dodaje da se sada o izborima gotovo i ne govori, dok kriza eskalira.

Milivojević kritikuje deo parlamentarne opozicije koju naziva „smokvin list vlasti“, tvrdeći da učestvuje u fingiranju institucionalnih procesa i time održava postojeći sistem. Podseća i na, kako navodi, „školski primer državnog udara“ iz novembra prethodne godine, kada je budžet usvojen mimo procedure, uz ćutanje većine opozicionih poslanika. (TV Insajder, insajder.net, emsiija „Marker“, voditelj Marko Subotić, 27.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=QaFENbPqLoA

ŠTA ZNAČI SAVEZ SNS I SPS U MIONICI I NEGOTINU Vučić poručio Dačiću: "Ne brini, sve ti je osigurano!" Da li je ovo PROBA koalicije za republičke izbore?

Stari znanci i decenijski partneri u Nemanjinoj 11, SNS i SPS, nastupiće zajedno na lokalnim izborima u Mionici i Negotinu 30. novembra. Šta ovakav aranžman donosi Srpskoj naprednoj stranci (SNS), a šta Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i može li to da bude uvertira u prvi zajednički nastup na narednim parlamentarnim izborima? Analitičari kažu da SNS hoće da zacementira biračko telo i spreči rasipanje glasova.

SNS i SPS na izborima 30. novembra zajedno nastupaju u Mionici i Negotinu, a odvojeno u Sečnju.

Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus", kaže za "Blic" da se lokalni izbori razlikuju od parlamentarnih i da se često sklapanju i manje principijelne koalicije.

- SNS ovim savezom dobija ukupno veći rezultat, ili isti. Drugo, homogenizuje telo koje za vlast. SPS smanjuje rizik da ne pređu cenzus, kao što se nedavno desilo u Zaječaru, i obezbeđuje učešće u vlasti nakon izbora - kaže Vladimir Pejić.

"To je vrlo pragmatična logika"

Pejić kaže da bi ga zajednički nastup na narednim parlamentarnim izborima manje iznenadio nego ranije.

- To je pitanje političke strategije. Posle svih izbora su bili zajedno u koaliciji, tako da me sada takav dogovor ne bi toliko iznenadio - kaže Pejić.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže za "Blic" da SNS ima ideju da zacementira glasačko telo i spreči rasipanje glasova.

- To je vrlo pragmatična logika. SNS i Vučiću je važno da ima i promil glasova više od studentske liste i da što više opozicionih stranaka izađe na izbore. Što se tiče SPS, smatram da je to jedan korak ka odumiranju. Podsetio bih da su u Zaječaru bili ispod cenzusa, u gradu koji je jedno od najtvrđih uporišta SPS - kaže Milivojević.

Šta kažu političari?

Na ovaj aranžman nedavno se osvrnuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada se obratio lideru SPS Ivici Dačiću tokom otvaranja fabrike "Muehlbauer" u Staroj Pazovi.

- Probudi se, razbudi se, 'ajde malo živosti unesi! Ne brini za ove lokalne izbore, ideš sa nama, sve ti je osigurano. 'Ajde malo živosti unesi! - rekao je Vučić Dačiću.

Iz SPS negiraju da su koalicije na lokalu posledica njihove političke nemoći i tvrde da je u pitanju nastavak dobre i uspešne saradnje sa republičkog nivoa.

- Na lokalu je prirodno da se stranke dogovaraju, jer su zajednički interesi građana važniji od stranačkih razlika. SNS je trenutno najjača politička snaga u zemlji i logično je da se na lokalu ona pita, ali i da uvažava partnere sa kojima deli odgovornost - rekao je nedavno za "Danas" Novica Tončev, potpredsednik GO SPS i ministar bez portfelja.

Istorijat izborne saradnje SNS i SPS

SNS i SPS su nastupali zajedno povremeno na lokalu i na lokalnim izborima u Beogradu 2. juna 2024. godine.

Tada je predsednik SPS Ivica Dačić izrazio zadovoljstvo "što su svi uspeli da se izdignu iznad uskostranačkih interesa i što su napravili zajedničku listu".

Miloš Vučević, predsednik SNS, zahvalio se "koalicionim partnerima na spremnosti da se svako fokusira na zajedničke ciljeve i što je svako odustao od dela stranačkog interesa".

SPS je podržala Aleksandra Vučića kao zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima 2017. i 2022. godine.

Na parlamentarnim izborima SPS je do sada uvek išla samostalno.

(www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 28.11.2025)

Legalizacija i uknjižba Ćacistana pod senkom „smokvinog lista“

„Ana Brnabić je, po nalogu Aleksandra Vučića. izvršila državni udar u Srbiji. Ugasila je parlament, ugasila mogućnost parlamentarne debate, ugasila Skupštinu Srbije.“

Ovo nisam, kao papagaj, 12 meseci, ponavljao samo ja, već se sa mnom, u toj oceni, još 25. novembra prošle godine, složio i moj tadašnji, valjda, sledbenik ing. Prepoštenjak em Žrtva, ali ne Aleksa, a pogotovo ne Milovan ili, u daljem tekstu: „Ja neću da kritikujem AV jer verujem da on ima iskrenu nameru u borbi protiv korupcije“ (skraćeno: ing. JNDKAVJVDOIINUBPK).

Elem, obojica smo tada polazili od pretpostavke da je državni udar iznenadna, protivustavna i, najčešće, nasilna smena cele ili neke od grana vlasti u nekoj zemlji, operacija koju izvodi manja grupa (u našem primeru predsednica parlamenta) unutar postojećeg sistema, poput vojske ili političke frakcije, dakle, iz same vlasti, za razliku od revolucije koju izvode široke narodne mase.

Ali, za činjenicu da je, u međuvremenu, na žalost, odustao od samoga sebe, Inženjer je krivca našao u kandidatima za kandidate za nepostojeću studentsku izbornu listu, u delu opozicije koji ne priznaje njegovu podrazumevajuću supremaciju, pa čak i u meni koji, kao što nikada nisam bio, ni danas nisam čak ni kandidat za kandidata za kandidata za bilo šta. Koji mu, eto, svi redom, rade o njegovoj političkoj glavi, a on, jadan, žrtva. Ako vam zvuči odveć  poznato, bojim se da ste u pravu?

Pošto mi u žiži nije ing. JNDKAVJVDOIINUBPK, za neupućene, koji žele da istraže kako sam i zašto, za Doktora Jankeca, ali ne Languru, i ostale đilasoide, postao „kagebeovac“ i „dokazani Vučićev plaćenik koji ruši opoziciju“, topla preporuka – moja kolumna „Kako sam sistematski uništen od gradonačelnika, komada dva“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 28.10.2023).

.   .   .

Zadatak je izvršen, vanredni parlamentarni izbori koje studenti i narod u pobuni traže, više nisu ni „pod razno“ na dnevnom redu – mogla bi Vrhovnom komandantu Nezavisne Države Ćacistan (En-De-Ća) da raportira njegova Smokvin List Opozicija Srbije (skraćeno: SLOS).

Tema više nisu vanredni parlamentarni izbori kao jedini način da se preozbiljna društvena kriza ne izrodi u građanski sukob.

Tema svih tema je da su se narodni poslanici SlOS-a, zamislite, junački borili i, uz pomoć makaza za armaturu i pod vrhovnom komandom jednog penzionisanog načelnika Generalštaba, izborili da oni, sa poslaničkim legitimacijama, mogu da, za razliku od svih ostalih građana Srbije, bez viza, kroz pogranični pojas, Republici Srbiji susednog, Ćacistana, dođu do glavnog ulaza u zdanje Narodne skupštine! Dakle, da – uprkos, skoro pa aklamativnom protivljenju naroda u pobuni, istog onog koji je, pre samo dve godine, i „izglasao“ tu opoziciju – uđu u skupštinsku salu i statiraju kao Poglavičina ikebana za pokazivanje pred strancima.

Mada, hronologija ove briljantne vojnopolitičke operacije pod kodnim imenom „Košava X“ liči na – kucanje na otvorena vrata. Posle prvog „naguravanja“ parapolicije En-De-Ća i srpskih parlamentaraca, Poglavica obećava rešavanje pitanja međusobnih odnosa država na čijem je čelu, dakle nezavisne Srbije i još neovisnijeg Ćacistana, u roku od dva dana. To isto, na sastanku sa poslanicima SMOS-a, obećava i Poglavičina Tajnica, ista ona koja je, pre tačno godinu dana, okupirala i, za lične potrebe Poglavice, suverenim građanima otela najviše ustavotvorno, zakonodavno i predstavničko telo. Sve to, pošto se, neki dan ranije, jedan poslanik SLOS-a, uredno legitimisao graničnom parapolicajcu En-De-Ća i, uz pokazan ausvajs, pobedonosno, ušetao u „najslobodnije mesto u Evropi“, „oazu otpora“ i „Galsko selo Asteriksa i Obeliksa“ koje, postojano kano klisurina, kao suvereni bermudski državni trougao između Starog dvora Obenovića, Novog dvora Karađorđevića i Narodne skupštine, pre nosem poslanika SLOS-a, živi već devet i po meseci.

 

Tako je SLOS svojim (ne)činjenjem legitimisala Ćacistan, više ne kao nadležnost komunalaca i Gradske čistoće lokalne beogradske vlasti, već kao unutrašnje pitanje povrede našeg teritorijalnog integriteta  ili, čak, kao spoljnopolitičko pitanje odnosa Republike Srbije sa susednim državama i paradržavama, poput Ćacistana.

A šta je to još, sve ovo vreme, na polzu Poglavici, svojim učestvovanjem u radu parlamenta pod državnim udarom, legitimisala i šta još, u ovom trenutku, legitimiše SLOS?

Ništa od ovoga što je, od datuma izvođenja državnog udara, usvajala skupštinska većina ne bi imalo bilo kakvu snagu ili legitimitet da se to dešavalo bez učešća 85 poslanika izabranih opozicionim glasovima. Od jednog, pa, evo, i drugog državnog proračuna (da izbegnem onu ružnu englesku, pored ove žive srpske reči), pa nadalje.  

Ne bismo, uz paravan učešće opozicionih poslanika, izmenama zakona dobili vanustavnu instituciju „vrhovnog komandanta“, čime je Oberkomanda legalizovana ne samo u Ćacistanu, nego, eto, i u Republici Srbiji..

Ne bismo, uz sasluženije skupštinske manjine, gledali bahati pokušaj podvođenja Tužilaštva za organizovani kriminal pod nadležnost, Poglavici lojalnog, višeg beogradskog javnog tužioca.

Koliko je samo, za sve to vreme, zakona usvojeno ili izmenjeno, počev od onog performansa sa bakljama i dimnim bombama, s kraja studenog prošle jeseni, do ovog poslednjeg igrokaza, zahvaljujući kojem su se poslanici SPOS-a izborili za priznavanje svojih „diplomatskih pasoša“ na teritoriji En-De-Ća? Koliko „leks specijalisa“?

A koliko je inicijativa iz istog tog SLOS-a odbijeno, jer čak ni prostim uvršćivanjem tih opozicionih predloga u dnevni red vlast nije htela da uzvrati uslugu „konstruktivcima“? Kud će veći šamar za tzv. patriote iz SLOS-a od činjenice da je za njihov Predlog deklaracije (i to samo deklaracije – ne rezolucije!) o genocidu En-De-Ha nad Srbima, Jevrejima i Romima glasalo samo 13 od prisutnih 166 narodnih poslanika?!

Kako li će tek građanisti, evrofanatici iz SLOS-a da objasne svoju „kooperativnost“ i fakat da su, svojim direktnim učešćem, legitimisali i sprdnju od izbora članova Saveta REM-a i Zakon o biračkim spiskovima kome za sreću, fali samo jedno „ali“ – to da će i ovakav, krezub, biti primenjen o „kukovom letu“?

Trpe ljudsko poniženje, naguravaju se sa prostotom, pa, posle svega, ipak – trkom na skupštinski odbor ili plenum, na sednicu koja daje privid prema EU da „demokratske institucije u Srbiji funkcionišu“ i da, što bi kazao Čola, „ne bi’ ja tu ništa mijenj’o“. Oni, kao, hoće, a ovi im, kao, ne daju, da se ufuraju u zgradu parlament pod državnim udarom. Rezultat: još, jedno „pozitivno brojanje“, zeleno štikliranje za Poglavicu pred EU. Ah, da: i gvozdeni „ček point“ za građane (ne i za povlašćene predstavnike SLOS-a) na novouspostavljenom graničnom prelazu!

Pa, sad, kad i jednoj i drugoj frakciji SLOS-a, na dnevni red dođe „autentično tumačenje autentičnog tumačenja“ u vezi sa rušenjem Kasarne 7. puka, zgrade Generalštaba Kraljevine Srbije, pa još i dve Dobrovićeve „vojna zgrade“ pride...?

Do sada su to branili „najvišim“ – prvi, „evropskim“, drugi „nacionalnim“ – interesom.

Jedni su se dosetili da, pazi sad, svoje horsko ćutanje na studentski zahtev od 5. maja (raspisivanje vanrednih paralmentarnih izbora!), brane time što su podneli predlog Ustavnom sudu za utvrđivanje neustavnosti leks specijalisa o Generalštabu. Za one sa slabijim pamćenjem, to je isti onaj U-se-Se koji sam, još u proleće 2013, kada je odbio da se oglasi o Prvom briselskom sporazumu, nazvao Poglavičinim „sestrama karmelićankama“, zavetnicima večne tišine, a koji nas, sve ovo vreme, nije ubedio u suprotno.

Drugi su se, da bi napakostili studentima ili pomogli Poglavici, svejedno – dosetili da pozovu Beograđane da potpišu zahtev, paz’ sad, za raspisivanje vanrednih, ali ne parlamentarnih, već beogradskih izbora!

I, sad pokušajte za zamislite situaciju da je od onoga 25. studenog (oprostite mi i na ovom „nesrpskom“ nazivu meseca, preuzetom iz „Dušanovog zakonika“) prošle jeseni, kada je Poglavičina Tajnica izvršila državni udar, cela opozicija bojkotovala rad nelegalnog i nelegitimnog parlamenta, verujete li i vi kao narodni tribuni iz SLOS-a da ništa ne bi bilo drugačije i da Poglavica ni u tom slučaju ne bi „darovao izbore svome dragom narodu“?

Dopuštam da u SLOS-u nisu ni svesni koliko su nesvesni u svojoj misiji legitimisanja Poglavice. Jedni ga legitimišu pred EU, e da ga - kao što su Ameri, u septembru 2023, pritisnuli i onodanju opoziciju i sveprisutnog Poglavicu da istodobno „požele“ i ekspresno, već u decembru, „dobiju vanredne izbore“ – ovaj put Evropljani ne pritisnu da raspiše izbore. Drugi ga legitimizuju pred njegovim, izrazito nacionalnim i rusofilskim, biračkim telom, dajući mu argumente da je Poglavica, u odnosu na one koji bi da ga ruše, „Srbin na kvadrat“.     

Sve predstava za one sa najjeftinijim ulaznicama.

SLOS-u se javno smeju u lice čak i oni predstavnici režima koji ih, iza kulisa, umilostivljuju da daju kvorum lažnom legitimitetu, paravanu demokratije.

Poglavica ih, iz Mionice, Sečnja i Negotina – gle čuda, opozicija pristaje da izađe i na ove izbore, iako će se, 11. godinu zaredom, na njima pojaviti nešto što se ne zove Es-en-Es, već nešto što će se, protivno Zakonu o sprečavanju korupcije, zvati „AV – za nešto“ -  optužuje da „volu da tuku žene“, da „pucaju u ljude“, da žele da „spaljuju žive naprednjake“. Dakle, isti onaj stvarni Oberkomandant Ne-De-Ća koji je, nepun mesec pre toga, naredio opštu mobilizaciju, čak i trećepozivaca, državljana Ćacistana, za ofanzivu na majku koja je štrajkovala glađu tražeći istinu o smrti svoga deteta. Pa se još i udara u grudi junačke kako je tada, eto, jedva obuzdao svoje Ćacimestance: „Znate li koliko je ljudi i energije angažovano da ih ne jure do Pančevačkog mosta. Bukvalno je 150 ljudi držalo momke da ih ne jure?!“

Poglavičina Tajnica im pripisuje sklonost da „uništavaju šatore onih koji su za normalan život, kojima je dosta terora blokadera, i koji imaju pravo da budu tu, u Ćacistanu“, huška ih da to učine i sa šatorom majke koja je izgubila sina u novosadskoj tragediji i začikava ih da porazmisle i o „kidisanju“ na univerzitete ili „oslobađanju“ zarobljenih fakulteta.

Za to vreme, Najviše Državno Rukovodstvo Srbije i Ćacistana, koje svoju epsku sramotu krije parlamentarnim „smokvinim listom“, „štrika“ kao perpetuum mobile, „sipajući istinu“ 24 sata dnevno. Te: U toku je udar organizovane kriminalne grupu koja upravlja pojedinim tužilaštvima. Te: Samo što nisam „rešio“ NIS. Te: Pobedio sam obojenu revoluciju!

Dočim se SLOS u jednom, više nego očigledno, slaže s njim – ta obojena revolucija se, u stvari, ogleda(la) u zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora!

Jer, da nije tako, koliko juče bi (čitaj: još 5. svibnja) svaki istinski opozicioni poslanik, svaki od njih poimenično, a oko 85 ih je, ako dobro računam, potpisao isti takav zahtev. Kao što su to isto, promptno, po naredbi Kristofera Hila, učinili u rujnu 2023. Neka sam, mada dovoljno star, i dalje naivan, ali ne mogu da verujem da im je preči nalog nekog (makar i američki bio) ambasadora, od zova srpske mladosti i budućnosti.

Što bi rekao, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice – nudio ja vanredne izbore, ali opozicija ne bi, hoće da još dve godine, do kraja punog mandata, ostanu u parlamentu, jer se plaše da većine njih, u sledećem sazivu, tamo više neće biti.

Zato Poglavica može privremeno da odloži guščije pero u periku. Ako već parlamentarna oporba neće vanredne parlamentarne izbore, a što bi ih on požurivao i sam sebi političku rupu kopao?! (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.11.2025)